Potpredsjednik Vlade Vujica Lazović razgovarao sa studentima Univerziteta “Mediteran” na temu “Snagom činjenica i argumenata do stava o članstvu u NATO”.
“Neutralnost sebi mogu da priušte razvijene zemlje sa tradicionalno stabilnim okruženjem. Mi živimo na zapadnom Balkanu, ako pogledate samo istoruju 20. vijeka, vidjećete balkanske ratove, Prvi i drugi svjetski rat, pa rat prije oko 20 godina. To je nestabilno okruženje i mislim da je Alijansa garant mira i stabilnosti na zapadnom Balkanu”, kazao je on.
Lazović je pojasnio da bi Crna Gora, ukoliko bi željela da bude neutralna, morala da ulaže više novca i morala bi ponovo uvesti služenje vojnog roka, kao i mnoge stvari koje Crna Gora, na ovom stepenu razvijenosti i s obzirom na sve kapacitete, sebi ne može priuštititi, uz, kako je kazao, veliki rizik da i tada njen sistem bezbjednosti ne bude siguran i pouzdan. Upitan da li evropske integracije znače obavezno i evroatlantske, Lazović je rekao da to nije obavezno, ali je poželjno i podrazumijeva se. Na pitanje o podršci građana članstvu u NATO i da li bi odluku o tome tebalo donijeti na referendumu, Lazović je kazao da u Ustavu ne postoji obaveza da se u slučaju te integracije organizuje referendum, zato što država sa učlanjenjem u NATO ne gubi svoju suverenost i ne postoji obaveza da se to uradi referendumom, nego se može uraditi i u parlamentu. Prema riječima Lazovića, trenutno, ako se uzmu programi partija koje se zalažu u NATO, u parlamentu ima dvije trećine poslanika koji bi glasali za učlanjenje Crne Gore u Alijansu, dok je, na osnovu istraživanja, manje od 40 odsto građana za članstvo u Savezu. “Postoji taj nesklad između političkih reprezenata, onog što oni saopštavaju i građana. Mislim da je to, prije svega, rezultat predrasuda, nedovoljne informisanosti građana, nerazumijevanja i zato organizujemo ovakve tribine, direktne susrete i razgovore, da što više približimo tu problematiku”, naveo je on.
Lazović je rekao da je, kad su u pitanju ekonomski benefiti učlanjenja u NATO, jedan od bitnih razloga kad se neko odlučuje da investira novac, stabilnost te zemlje.”Stabilnost je elementarna stvar koja motiviše investitore da ulažu novac. Ako ste dio kolektivnog sistema bezbjednosti, šaljete poizitivan signal potencijalnim investorima”, rekao je Lazović. On je naveo i da je posebna korist u ekonomskom smislu od učlanjenja u NATO rast kreditnog rejtinga, jer sa stabilnošću i potvrdom jačanja sistema bezbjednosti, raste i kreditni rejting zemlje i dolazi do većeg priliva stranih direktnih investicija. “Nećemo imati situaciju meda i mlijeka odmah po učlanjenju u NATO, to je mukotrpan proces koji u svom razvoju treba da prođemo, ali ćemo imati više šanse, nego što ih sad imamo, za priliv stranih direktnih investicija”, rekao je Lazović.
On je poručio da u septembru, na samitu u Velsu, Crna Gora očekuje poziv za članstvo, navodeći da je na državi da dalje predano radi.Kako je rekao, sa značajnih relevantnih međunarodnih adresa se ponavlja da će Crna Gora biti sledeća članica NATO-a. »To nas ohrabruje, ali ne smijemo da se uspavamo u pogledu obaveza koje na tom putu postoje«. Na pitanje koliki će biti troškovi članstva u NATO, Lazović je pojasnio da se na godišnjem nivou, kad ste dio saveza, izdvaja novac za članarinu i preporuka je da to bude dva odsto domaćeg bruto proizvoda.
“Nije obaveza da to bude dva odsto, nego preporuka, i mislim da to za nas, u dugoročnom pogledu, ne bi trebalo da predstavlja ogroman trošak koliko ćemo imati benefite od toga”, dodao je Lazović. Lazović je, odgovarajući na pitanja studenata o postavljanju NATO baza u Crnoj Gori, rekao se često želi, u namjeri da se izazove zabuna i uplaše građani, govoriti da sa NATO-om dolaze vojne baze. “To su sve stvari iz prošlog vijeka i ovdje nema nikakve potrebe da baratamo sa tom argumentacijom. NATO danas nije samo vojni savez, to je sistem kolektivne bezbjednosti koji garantuje mir, stabilnost, razvoj i unaprijeđenje demokratije, vladavinu prava”, rekao je on.
Na pitanje jednog od studenata zašto je Vladina komisija odlučila da ne finansira REACT kamp, Lazović ga je pozvao da zajedno provjere. “Možemo zajedno provjeriti, čak i kod mene postoji interesovanje zašto nijesu dodijelili sredstva, pa ćemo zajedno pogledati šta je bilo posrijedi”.
Preuzeto sa portala www.vijesti.me